Moj internet dnevnik
Plima
crljivica2
Izdvojeno
Nema izdvojenih postova.
Ljubav je tu i tamo i svugdje
***

A. G. Matoš

SAMOTNA LJUBAV

 

Ponoć već je prošla, svjetlo mi se gasi,

Na baršunu crnom leži teška noć;

Čelom mi se truni spomen tvojih vlasi –

Ljubavi daleka, kad ćeš, kad ćeš doć?

 

Otišla si. Gdje si? Ko da umrla si.

Udaljenost ima smrti tužnu moć,

Srcem srsi, strasti, dušom sumnje, strasi –

Poginut ću noćas i za dragom poć.

 

- Ljubav nije sreća – znaš li kad mi reče? –

- Ljubav, to je rana, i ta rana peče,

- Ljubav boli, boli, kao život boli,

- Teško, teško onom koji jako voli.

 

Nisi pravo rekla. Ljubav bol  je, plamen,

Ali muči samo kad sam sam – ko kamen.
Čelani zbrdazdola
Upišite tekst...
Cista Velika zbrda






Šibenik
***

Arsen Dedić

POSLJEDNJI TANGO U ĐEVRSKAMA-

BONUS

 

sastanak mladih esperantista u gudučoj
tradicionalna regata sonković–raslina
izbor najmlađeg starca
krapanjski planinari osvajaju kamenar
najmanja glava velike glave
eminentna jazz pjevačica iz oklaja
tour d’trtar
pobjeda tlm–a nad tbf–om
kantautor iz bute
kao i urbani reper sa škopinca
hamlet iz pakovog sela
miss tromilja
mister plišac
tribunjski blues osvaja
otvaraju se brojna turistička naselja
cro–a–porter u šepurini
nihilist sa visovca
natječu se težaci iz donjeg polja
na olimpijadi u disciplini
skok s motikom
najljepše dijete iz ulice paške zjačića
prve noge promine
šibenska nevista rodom iz berlina
i šibenski zet iz okolice osla
najsamosvojniji magarac iz težačke
švedska ženska klapa
na gostovanju u bribirskim mostinama
najpristupačnija litvanka na ljetovanju
u boraji
gošća iz mađarske–zemlje tisuću jezera
gošća iz slovačke–zemlje tisuću otoka
sve do šansonjera pokraj poduzeća »čistoća«
pleše se pleše, gospodo
na kraju kišnog lita
a onda
susvita

Crkva sv. Jakova


~~~
Nema zapisa.
IP posjetitelja
rss
Nema zapisa.

Kako je poznato, plima stiže svako jutro,

ali nikada to nije isto more

i uvijek donosi nešto novo.

Nekad se prikrada bez glasa, miluje, ugađa.

Nekad stiže dramatično, hučeći, zapjenjena, uznemirujuća.

To je moje more.

Dobrodošli u moje more!

Blog - srpanj 2009
petak, srpanj 31, 2009

Ljubav




 kad s ljubavlju se kuva
kad se šaka zelja nađe
pogledi se sretnu
jesti je slađe
oćeš sira i salame
slatke riči nepca mame
tri suha rebarca
s kupusom se ljube
ko ništa na svijetu
tko misli na dijetu
što crveno biti mora
kod mene je pamidora
moju ljubav sve to hrani
a ne strijela amorova
kapula u bež vjenčanici
ganuti može do suza
ako s paprom pretjeraš
brale srbi guza
da je bilo sve nabrojit
došli bi do ekvatora
vadi pasoš, plaćaj vizu
ima li sve to smisla
za ić tamo provat spizu
kući je najlipše
i dobro je da je tako
kroz želudac ljubav
putuje polako

 
crljivica @ 01:07 |Komentiraj | Komentari: 14 | Prikaži komentare
ponedjeljak, srpanj 27, 2009

                Sv. Jakov je zaštitnik naše župe. Po njemu je i dobila ime, a Dan župe se slavi  25. srpnja. Za taj dan je trebalo posebno urediti i dotjerati crkvu. Užežin Dana župe na trgu je bila predstava “Cinco i Marinko” s Vedranom Mlikotom  i Dankom Ljuštinom. U subotu ujutro je generalni vikar Splitsko-makarske nadbiskupije don Ivan Ćubelić vodio koncelebriranu  misu.  Na kraju mise je naš bivši župnik don Pavao Medić promovirao svoju knjigu. Popodne je bija dernek i cesta kroz misto je vodila samo u jednom smjeru. Nekoliko dana prije glavnog slavlja počeo je malonogometni turnir posvećen Mati Vučku Čigri, cišćanskom junaku iz Domovinskog rata. Veliko finale je bilo u subotu. Zatim su se odmirile  snage u potezanju konopa. Pobjednike se može pripoznat po osmjehu. Publika je zainteresirano i napeto pratila igre na terenu.  Štandovi su već oubičajena dekoracija u ovakvim prilikama. Kupaca nije manjkalo. Bilo je suvenira, privrta i drugih delicija. Neko je mora ostat doma i pripremati spizu za goste, ili nahraniti unuka, najmlađeg Jakova. Da ne pofali ića na licu mista, pobrinija se mještanin Zlatko Carević, invalid Domovinskog rata. Nakon okripe ljudi su se mogli osvježit u kafiću Trono. Svak se trudija nešto profitirat  u ovom danu. Navečer je bija Škorin koncert na koji ja nisan stigla zbog kolizije s kućanskim poslovima. Čula san da je bilo više spike nego pisme i svirke. Slavlje se nastavilo i sutradan, na sv. Anu.

crljivica @ 23:39 |Komentiraj | Komentari: 23 | Prikaži komentare
petak, srpanj 24, 2009
                      
                        Ovo je navlakuša ili kako prezentirati robu i namamiti kupce. Ponuda je individualna, obiteljska, grupna…Ništa nije oku skriveno. Ko može i voli nek izvoli. Prodavačice su ljubazne.

crljivica @ 08:50 |Komentiraj | Komentari: 24 | Prikaži komentare
srijeda, srpanj 22, 2009
                       Kumpiri must go out!  Nema više šta odugovlačiti. Okrene li kiša, imat će sto mana. Malo su bili duboko. Kažu ode da nema ništa od kumpira ako ne čuje crkvena zvona. Malo su se rastrčali. Ispočetka je svako ima neki svoj komentar. U neka doba smo svi umučali. Kaže jedan da razgovaramo s kumpirima jer su lipi. Jest da je Mona Liza iako ja nisan vidila smješak. A ni nama nije bilo lako. Oči su nan se znojile kliko je bilo vruće. Pita neko je li ih bilo koliko. Jedan kumpir po glavi, kažen ja. Eto toliki su bili. Neka kumpira da i sirotinja ima šta (koga) gulit. Oh, Lord, won’t you buy me a Mercedes benz… Kad je sve bilo gotovo, onda smo sakupili na mojoj teraci. Opet. Gulili smo pancetu i kapulu.

crljivica @ 15:06 |Komentiraj | Komentari: 11 | Prikaži komentare
subota, srpanj 18, 2009

          Ničim izazvana, zatitrala mi je danas pjesnička žica. Je li ovo poezija ili po-jezija?

KLJUČ(INE)
 
Ključ koji ulazi bez problema
ključ bez dilema
ključ uspjeha
ključ lijepog osmjeha
ključ za čačkanje uha
ključ na konopu oko vrata
ključ koji otvara sva vrata
ključ ispod tapeta
ključ koji nikome ne treba
i samo smeta
mali ključ ključić
ključ brzog rješenja
Gospe pomozi kad ga nema
ključ za sretnu budućnost
lažni ključ
rezervni ključ
francuski ključ
izgubljeni ključ
ključ koji ne odgovara
nepoznatim bravama
kao da ga ko šta pita
ključ ključ katanac
ko me takne magarac
ključ pomirenja
ključ dobrog raspoloženja
i meni najdraži
u srce sam te zaključala
ne možeš izaći
ključić sam izgubila
ne mogu ga naći



crljivica @ 20:40 |Komentiraj | Komentari: 18 | Prikaži komentare
četvrtak, srpanj 16, 2009
...vraća se na šlepi

              Jedna san od onih koji viruju da ništa nije slučajnio.  Na brzoj cesti Split-Dugopolje postoji jedno ukleto misto za mene i moju femili. To je pumpa Klis. Ove zime je auto ostalo bez struje taman na proširenju prije ulaza na pumpu. Bio je deset uri navečer, padala je jaka kiša i bilo nas je troje za guranje. Susjeda smo zvali da dođe po nas, a auto je ostalo noćit na pumpi. Danas, na povratku iz Splita, stali smo na iston mistu. Bilo je četiri popodne, ostali smo bez gasa, upeka je zvizdan i imali smo dvi ruke manje za gurat. Iza nas je neko vrime iša šlep kamion. Zatrubija i prošiša. Na cesti je ostala čista klasika: auto, dignuta hauba, nas dvoje pokakanih, od kojih jedno nešto zna, a drugo je totalni duduk. Za petnaestak minuta eto druga šlepa. Kaže momak da pozna majstora u Dugopolju pa će nas odšlepat. Još kaže: puna mi je kabina pa vi sidnite u auto. Onda nas je lipo diga na šlepu. To je bila prava filmska vožnja. U Dugopolju meštar prezimena ko da je iz susjedne države, samo deminutiv. Odma turnija glavu po haubu. Da pijat, da kapa, remen, svičica. To je za mene nešto šta ili iman, il’ mi fali. Ili pali, il’ ne pali. Nešto izvadili pa vratili nazad. Provali upalit. Vergla, vergla, ali iskre nema. Sa svakin novin pokušajen mehaničari su se čudili.  Vadili jedan po jedan dio, umećali, primošćivali, zakačili kleme. Je ovo, je ono, al iskre nema. Strpljenje se polako tanjilo i, prije kritičnog momenta, odluče oni na piće. Mi smo zvali susida da dođe po nas. Auto je ostalo tamo. Dok smo se dizali na šlepu, prošlo je pet-šest kamiona za šlepanje šta iz jednog, šta iz drugog smjera. Nikad se prije nisan obazirala na to koliko ih je na cesti. I ovaj naš se stvorija za nekoliko minuta. Jedini mi je zaključak da krstare ceston i šalju dojave jedni drugima ako neko zaglavi na cesti. Ovi naš nas je spasija. Nije nan ni uzeja puno. Momak, svaka čast. Slajd je ode da dočara navlačenje i uspon.

crljivica @ 22:48 |Komentiraj | Komentari: 8 | Prikaži komentare
utorak, srpanj 14, 2009

              Ova dama ima četrdesetak godina i još funkcionira bez greške. Prvo je duuuugo bila samo želja u mojin snovima dok Božji prst nije pokaza na dobru priliku za kupnju. Prije dvi godine san savladala osnovnu tehniku rukovanja. Prevela san knjigu s uputama sa engl. na hrv., uredila slike i sve to složila u primjenjive upute za rad. Uz nju san dobila hrpu dodatne opreme. Tek moran otkriti čemu šta služi. Problem je što su upute za te dijelove na talijanskom, a ja od talijanskog znan samo arivederči i tuti-fruti. Zato san u zadnje vrime više na nekin drugin adresama nego na svome blogu. Po internetu tražin upute na eng. i kontakte koji mi mogu pomoći u slučaju da nešto zašteka, jer u Hrvatskoj ne postoji servis za pletače mašine. Mogućnosti su joj neizbrojive. Ne zovu je uzalud kadilakon među pletačin mašinama. Ako usporedite moj blog s onim pletivon šta se vidi, dobit ćete odgovor na pitanje koje su moje omiljene boje. Ljudi moji, recesija je. Triba sva raspoloživa sredstva stavit u pogon i iskoristit sve šanse. Tako san i ja odlučila vratiti se staroj ljubavi. Ko zna da nisu i kokoše sljedeće po redu.



crljivica @ 16:30 |Komentiraj | Komentari: 17 | Prikaži komentare
nedjelja, srpanj 12, 2009



                Zbog stalne kiše vinogradi se ove godine često prskaju. U tu svrhu iman ovu makinu koja je poput stare dame pa je na nosiljki. Radi na struju. Vinograd je odma iza kuće i lako je rastegnit kordu. Jednom to nije bilo dovoljno. Tribalo joj je dodat još malo force i zarolat kolo. Prvi put san bila brža ja. Drugi put je bila brža ona. Eto vraže, oša prst pod remen. Uila me dobro, ali kako je stara i klimava, tako joj je i stisak bija malo olabavija. Trznila san prst. Kako je to zabolilo!!!. Gledan ja kroz suze, a ono samo oguljotina. Nešto malo zgrešpane kože, nešto malo stresa radi boli, nešto ljutnje kako mi se to glupo dogodilo i jedna pouka: prste sebi i šalji nekog drugog. Ona smokva na početku reda je krivac šta je sve ipod nje u neredu. Iznad nje prolazi put kojin često špartaju zmije. Imala san prigodu uživo vidit poskoka na smokvi i vrlo teško se uoči. Potpuno se stopi s bojom i izgledom kore, a rog podržava kvrgavost grana. Zato uvik gledan gori, a doli ruke same rade pa šta ispadne.



crljivica @ 19:17 |Komentiraj | Komentari: 14 | Prikaži komentare
petak, srpanj 10, 2009
 

          
 Sve je tu. Odškrinuta ponistra, koltrine plešu ukorak s bavon, bačva, barik, tako se sada moderno zove. Zijevalice su zauzele pukotine, razlistala odrna nudi hlad ka i uvik, i ukras je kuće. Vrata se ne zaključavaju,jer se to nikad nije ni radilo, osin kad bi stanari išli na počinak. Smokva je već puna plodova. Uskoro će pružiti grane i plodove, dosegnuti do vrata, ponuditi se ukućanima, uslađena, mirisna, čista, oprana kišom ili rosom. Nema više tko dati neki neprimjetni  mot da, Bože moj, triba ić štogod raditi, a ne pripovidat i dangubit. Nemate koga pozdraviti, zaustavit se i upitat  za zdravlje.  To će te čuti jedino ako okrenete list u knjizi uspomena bivših stanara. A sve se to može vidit u retrovizoru. Ukućani su šaltali u petu i spustili se u novu i, a zašto bi lagali!, udobniju kuću.
crljivica @ 20:46 |Komentiraj | Komentari: 17 | Prikaži komentare
srijeda, srpanj 8, 2009

            Lani, negdi u ova doba, Čelani su odlučili da će se svake godine sastati i otići na večeru. Ma di god in je adresa stalnog boravišta. Ovo večeras je bila generalna prova. Glavni događaj će se odigrati kad ja već buden na moru i neću uspit ništa uslikat. Tada će ih biti još više. Ovdje su tri generacije muških glava. Meze je pravo domaće: panceta, pamidore i kapula na metar od ruke. Vino je iz podruma. Ništa in nije slađe od toga. Sve ostalo mogu dočarati samo zvučnici.  Kroacijo iz duuuuše te ljubin..., Zbog jedne divne crne ženeeee…, Dalmatinac saaaan…, Maaajko, slušaj pismu siiiina svog…i tako dalje do Top 10. Ode susidi ne grintaju nego trču da stignu zapivat. Ori se ganga. Zovu se prijatelji. Mobiteli se dižu u zrak. Pisma se čuje u Rijeci, Šibeniku, Zagrebu... A slike će u cili svit.

crljivica @ 23:56 |Komentiraj | Komentari: 13 | Prikaži komentare
ponedjeljak, srpanj 6, 2009
           
            Moje dvodnevno putovanje (srića da je bilo tako krtkotrajno) i nije baš prošlo glatko. Tome je svoj doprinos dala jedna gljiva. Navečer je bija koncert BBB: Belana, Bana i Badrićke. Dopalo mene odvest dicu. Prođen tunel i odlučin stat da cure izađu. Cure iskočile i ja krenen. Meni je izgledalo sve ravno odavde do Bosne. Je, šipak. Odjedamput zadere nešto ispod haube. Ne bi da san sletila na golu škalju. Cure izbečile oči. Doletili čuvari parkirališta s nekim nedefiniranim pogledom. Gledaju u jednu tučku ispod auta. Poklopile me crne misli. Aj jaj jaj. Šta sad?. Ma nigdi ne daj Bože čovika, ni auta, ni karijole, ni đardinjere, ni kontejnera, ni mačke. Ali rumbaje li ga rumbaje. Tek kad sam izašla iz auta, vidin uspila san zajašit kamenu gljivu. I još zabetoniranu. Bar mislin da je bila. I još san je prošetala jednu po metra. Kažu momci nema velike štete aj bog. Na parkiralištu iza zgrade izađen ja vanka i onako muški kleknem, zavučen glavu i popipan ispod branika. Ne šta ću ja tu nešto izčarobirati ko da se nije ni dogodilo, nego moram sastaviti uvjerljivu priču. Ajde dobro, rukama izvučen i nekako naravnan tablu s registracijon. Napipan nešto zgrešpanog lima. Ispod branika je pa se neće vidit. (Go*no izija ko kaže.) Promislin kako san lišo prošla. Ja se nekako zbrojin, potiran negativne emocije i sve je opet bilo OK. Pozaključavan vrata, još jedamput provjerin kvake i oden u vjeri kao je sve prošlo super. Navečer vruće. Glava se užgala. Mozak ko varenika. Oči ko dva tvrdo kuvana jaja. San nikako da se prišulja. Jedva san ubila oko. Ujutro kaže muž: čuj, sva si vrata zaključala, samo su ti ponistre ostale cilu noć skroz otvorene. 
                Inače, za razliku od noći, jutra su bila cool, s pogledom na kavu i Mandalinu malo dalje, Zablaće i Zlarin prema pučini. Za neke druge stvari će se tribat strpit da procvitaju. Napravili smo i dvi banjade. Za drugo nije bilo više vrimena.

crljivica @ 20:54 |Komentiraj | Komentari: 20 | Prikaži komentare
subota, srpanj 4, 2009

                Spreman se napraviti đir prema sjeverozapadu. Krećen za koju uru. Neću daleko. Samo uru vrimena od bazne stanice. Neću dugo. Eto me nazad u punediljak. Nosin aparat, ali ne mogu ništa obećati. Svima želim ugodan vikend. Živili mi!



crljivica @ 18:28 |Komentiraj | Komentari: 11 | Prikaži komentare
petak, srpanj 3, 2009

       Zadnji dan druženja u radnom kolektivu i ove školske godine smo proslavili zajedničkim ručkom u restoranu Marinero u Trilju. Evo nekoliko sličica Cetine i triljskih mostova. Dobro dođe da nan malo razbistri pogled i odmori dušu nakon onog političkog muteža proteklih dana.



crljivica @ 18:07 |Komentiraj | Komentari: 9 | Prikaži komentare

Natpis u jednoj triljskoj trgovini s poljoprivrednim potrepštinama.




crljivica @ 17:52 |Komentiraj | Komentari: 4 | Prikaži komentare
četvrtak, srpanj 2, 2009

Bilo jednom u Hrvatskoj.



Isplivat će ovaj narod.

crljivica @ 10:13 |Komentiraj | Komentari: 9 | Prikaži komentare
counter
Jedna najava
Knjaz u Cisti Velikoj

Sat
crljivica
Cista Velika
službene stranice

Sport u Cisti Velikoj


Brojač posjeta
48543
Vrtni impresionizam
























***

Arsen Dedić

BALADA O PROLAZNOSTI

Kad lutali smo svijetom
kao raspršeno sjeme,
govorili smo sebi -
to je za neko vrijeme.

I ne znajuć’ da smo
na izgubljenom brodu,
mi vikali smo: "Kopno!"
dok gledali smo vodu.

Kad ljubili smo kratko
u tuzi kišne noći,
govorili smo za se
da ljubav tek će doći.

Postavljali smo stvari
ali opet ne za dugo.
Za sva smo mjesta rekli -
odredit ćemo drugo.

Kad rađala se sreća
i čekala je slava,
pomišljali smo opet -
to nije ona prava.

Kad prijatelja nema,
a dani idu sporo,
govorili smo za se
da vraćaju se skoro.

Gdje najviše smo dali
dobivali smo manje,
ali mislili smo - to je
tek privremeno stanje.

Kad gubili smo život,
govorili smo: "Neka"
i vjerovali čvrsto
da pravi tek nas čeka.

Putovali smo dalje
kad davno već smo stigli.
Tek počeli smo nešto,
a drugo već smo bili.

 

I ostali smo tako
kraj odlazeće vode,
nerazjašnjeni sasvim
i pomalo van mode.

U započetoj priči
u ljubavi bez traga,
jer svakoj smo se kući
približili do praga.

U privremenom redu
nekorištenih stvari
ni osjetili nismo
da sami smo, i stari.

Dok vjerovali još smo
da svaki put se mijenja,
mi rekli smo si zbogom

govoreć’ doviđenja.

Index.hr
Nema zapisa.